Sub Dec 18, 2010 8:13 pm od Velesija
Óscar Uscategui. Gnostička Ontologija, Glava XXI (odlomak)
P.: Sada vas molim, da li možete govoriti o Atlantidi, kao što ste mi obećali?
2__1_atlantida.jpg
O.: Dobro, obećanje jeste dug i trebamo se odužiti. Pre svega, trebam vam reći da je Antlantida bio kontinent koji se prostirao između Amerike i Evrope. Taj je kontinent bio ogroman i bio je sastavljen iz velikih kraljevina. Stas Atlanatiđana bio je oko tri metra. Oni su imali veliku civilizaciju, dostigli su da razviju nauku kakvu mi, iz rase Arija, nismo u stanju ni da je predvidimo. Atlantiđani su imali kapacitet da grade robote u kojima su unosili elemental, tj., evolutivnu Dušu neke životinje ili biljke, sa prethodnom dozvolom od strane Božanskih jerarhija, pa je dotičan robot imao sopstveni život. Kada su Atlantiđani želeli da se upoznaju sa svojom istorijom stavljali su na glavi kacigu i ova je direktno prenosila u pameti i u mozgu ono što su želeli znati. Posedovali su vehikle koji su mogli da se kreću na zemlji, na vodi, pod vodom i u svemiru. Atlantiđani su imali veoma moćne svemirske brodove sa kojima su istraživali naš Sunčev sistem, a mi smo stigli samo do meseca i to sa velikim problemima, smrtnim slučajevima, svemirskim neuspesima, itd. Stvarno smo smešni ako se uporedimo sa onim što su atlantiđani mogli.
P.: Zbog čega su nestali Atlantiđani?
O.: Već sam vam rekao, da svaka rasa ima sedam podrasa i zatim nestaje sa površine Zemlje, ostavljajući za sobom preživele, kako bi procvetala druga rasa, koja da je zameni. Dozvolite mi da vam kažem da svaka rasa doživi četiri doba: zlatno, srebrano, bakarno i gvozdeno doba. Svako od doba predstavlja određene vremenske periode. U zlatnom dobu blista na površini Zemlje svesna duhovnost. Rekli bi, da Bogovi žive sa ljudima. U srebrnom dobu, svetlost se malo zamrači. Podsetite se da srebro nije kao zlato, ali takođe lepo sija. U ovom srebranom dobu Solarne Dinastije se ne manifestuju pred ljudima kao u zlatnom dobu. Potom dolazi bakarno doba. U ovom periodu ljudsko biće počinje već da vodi ratove, stvara koncepte domovine i zastave i deli zemlju stvarajući granice. U gvozdenom dobu u kojem se sada nalazimo mi, Arijanci, Bogovi se povlače, to je zalazak svetlosti i čovek zaboravlja sve božanske, etičke, moralne i duhovne principe. Čovek se u gvozdenom dobu, pretvara u intelektualnu životinju, u šmekera, drugačije rečeno u individua sa puno intelekta i malo ljubavi. Prema tome, kada se pojavilo gvozdano doba kod Atlantiđana oni su već poznavali nuklearnu energiju. Ulice Atlantide bile su osvetljene sa lampama koje su funkcionisale uz pomoć nuklearne energije.
2_2_mapa_atlantide.jpg Proizilazi da su postojali ratovi između kraljevina Atlantide sa upotrebom nuklearne energije. U tim vremenima Atlantiđani su bili veoma degenerisani i pošto su mešali magiju i nauku, činili su grozne stvari, kao mentalno stvaranje monstruma kojeg bi posle kristalizirali u fizičkom planu, pa mu zatim unesivali krv. Postojale su kraljevine kao ona u kojoj je kraljica bila po imenu Ketabel (ona tužnih sudbina) i koja je upražnjavala podmlađivanje, izvlačeći vitalne flujide i hormone od sugrađana svoga kraljevstva, da bi tako održavala mladost, tokom mnogih godina. Zatim je, nesrećnikov leš, bio bačen gomili ljudi da ga pojedu, jer su več spali u kanibalizm. Nuklearna energija i dolazak Herkolubusa (planeta o kojoj smo već govorili) ubrzali su potapanje Atlantide.
Ovo je potapanje ostalo zabeleženo u svim sakralnim tekstovima našeg sveta kao poznati Univerzalni (Opšti) Potop. A znameniti biblijski Noje zvao se u stvarnosti Manú Vaivasvata. Ova ličnost je predosećala potapanje Atlantide i skupa sa nekim mudracima, koji su pripadali društvu zvanom Akaldán, počeli su da organizuju peregrinaciju ka novim zemljama, za koje je on znao da neće biti potopljene zemljotresima koji su se približavali. Od ovih peregrinacija pojavile su se kasnije kulture i koje su se ustanovile u Egiptu, Indiji, Kini itd., itd., itd. Na kraju, niz zemljotresa su dovršili potapanje tog kontinenta o kojem su govorili egipatski sveštenici iz Platonovog grada Saisa, te je ovaj napisao sve što mu se pričalo u svome delu: Timaios.
P.: Sada vas molim, da li možete govoriti o Atlantidi, kao što ste mi obećali?
2__1_atlantida.jpg
O.: Dobro, obećanje jeste dug i trebamo se odužiti. Pre svega, trebam vam reći da je Antlantida bio kontinent koji se prostirao između Amerike i Evrope. Taj je kontinent bio ogroman i bio je sastavljen iz velikih kraljevina. Stas Atlanatiđana bio je oko tri metra. Oni su imali veliku civilizaciju, dostigli su da razviju nauku kakvu mi, iz rase Arija, nismo u stanju ni da je predvidimo. Atlantiđani su imali kapacitet da grade robote u kojima su unosili elemental, tj., evolutivnu Dušu neke životinje ili biljke, sa prethodnom dozvolom od strane Božanskih jerarhija, pa je dotičan robot imao sopstveni život. Kada su Atlantiđani želeli da se upoznaju sa svojom istorijom stavljali su na glavi kacigu i ova je direktno prenosila u pameti i u mozgu ono što su želeli znati. Posedovali su vehikle koji su mogli da se kreću na zemlji, na vodi, pod vodom i u svemiru. Atlantiđani su imali veoma moćne svemirske brodove sa kojima su istraživali naš Sunčev sistem, a mi smo stigli samo do meseca i to sa velikim problemima, smrtnim slučajevima, svemirskim neuspesima, itd. Stvarno smo smešni ako se uporedimo sa onim što su atlantiđani mogli.
P.: Zbog čega su nestali Atlantiđani?
O.: Već sam vam rekao, da svaka rasa ima sedam podrasa i zatim nestaje sa površine Zemlje, ostavljajući za sobom preživele, kako bi procvetala druga rasa, koja da je zameni. Dozvolite mi da vam kažem da svaka rasa doživi četiri doba: zlatno, srebrano, bakarno i gvozdeno doba. Svako od doba predstavlja određene vremenske periode. U zlatnom dobu blista na površini Zemlje svesna duhovnost. Rekli bi, da Bogovi žive sa ljudima. U srebrnom dobu, svetlost se malo zamrači. Podsetite se da srebro nije kao zlato, ali takođe lepo sija. U ovom srebranom dobu Solarne Dinastije se ne manifestuju pred ljudima kao u zlatnom dobu. Potom dolazi bakarno doba. U ovom periodu ljudsko biće počinje već da vodi ratove, stvara koncepte domovine i zastave i deli zemlju stvarajući granice. U gvozdenom dobu u kojem se sada nalazimo mi, Arijanci, Bogovi se povlače, to je zalazak svetlosti i čovek zaboravlja sve božanske, etičke, moralne i duhovne principe. Čovek se u gvozdenom dobu, pretvara u intelektualnu životinju, u šmekera, drugačije rečeno u individua sa puno intelekta i malo ljubavi. Prema tome, kada se pojavilo gvozdano doba kod Atlantiđana oni su već poznavali nuklearnu energiju. Ulice Atlantide bile su osvetljene sa lampama koje su funkcionisale uz pomoć nuklearne energije.
2_2_mapa_atlantide.jpg Proizilazi da su postojali ratovi između kraljevina Atlantide sa upotrebom nuklearne energije. U tim vremenima Atlantiđani su bili veoma degenerisani i pošto su mešali magiju i nauku, činili su grozne stvari, kao mentalno stvaranje monstruma kojeg bi posle kristalizirali u fizičkom planu, pa mu zatim unesivali krv. Postojale su kraljevine kao ona u kojoj je kraljica bila po imenu Ketabel (ona tužnih sudbina) i koja je upražnjavala podmlađivanje, izvlačeći vitalne flujide i hormone od sugrađana svoga kraljevstva, da bi tako održavala mladost, tokom mnogih godina. Zatim je, nesrećnikov leš, bio bačen gomili ljudi da ga pojedu, jer su več spali u kanibalizm. Nuklearna energija i dolazak Herkolubusa (planeta o kojoj smo već govorili) ubrzali su potapanje Atlantide.
Ovo je potapanje ostalo zabeleženo u svim sakralnim tekstovima našeg sveta kao poznati Univerzalni (Opšti) Potop. A znameniti biblijski Noje zvao se u stvarnosti Manú Vaivasvata. Ova ličnost je predosećala potapanje Atlantide i skupa sa nekim mudracima, koji su pripadali društvu zvanom Akaldán, počeli su da organizuju peregrinaciju ka novim zemljama, za koje je on znao da neće biti potopljene zemljotresima koji su se približavali. Od ovih peregrinacija pojavile su se kasnije kulture i koje su se ustanovile u Egiptu, Indiji, Kini itd., itd., itd. Na kraju, niz zemljotresa su dovršili potapanje tog kontinenta o kojem su govorili egipatski sveštenici iz Platonovog grada Saisa, te je ovaj napisao sve što mu se pričalo u svome delu: Timaios.
No Comment.